Anđa Srebro
1.
Etnografski podaci iz različitih delova sveta daju nam uvid u varijabilnost načina percepcije telesnosti. Lingvističke i semantičke kategorije sa kojima se susrećemo u sopstvenoj ili u nekoj drugoj kulturi, ukazuju nam na moguće načine percipiranja telesnosti, manje ili više slične dominantnim zapadnim naučnim konceptima. Ta različitost ideja o tome šta je telo – da li ono podrazumeva samo fizičku, materijalnu manifestaciju, ili je zapravo koncept koji uključuje fizički i duhovni, emotivni, mentalni i energetski aspekt, ili pak samo neki od njih – omogućava jedno šire sagledavanje problematike i razumevanje kako pojedinac u okviru nekog sociokulturnog konteksta percipira i doživljava svoje i tuđe telo/telesnost i kako se u odnosu na to pozicionira u svetu oko sebe.
Dešava se često da predstave o telesnosti koje potiču iz drugih i drugačijih kulturnih miljea međusobno korespondiraju, utiču jedne na druge i pritom menjajusvoje oblike, svoje sadržaje i značenja, ali i uobičajene načine tretiranja tela. Izučavanje ličnog (telesnog) iskustva i emocija u antropologiji, pruža niz mogućnosti za analizu različitih sociokulturnih fenomena. Tako, na primer, problematizovanje telesnosti u diskursu medicine pruža vrlo značajan uvid u odnos između individualnog iskustva i sociokulturnog poretka, prvenstveno u nastojanju da se ustanovi na koji način odnosi čoveka, s jedne strane, i životne sredine, socijalnih, kulturnih, bioloških i lingvističkih faktora, s druge strane, utiču na iskustvo zdravlja pojedinca ili neke društvene zajednice
o autoru >